NISAM JOS NASAO ONU PRAWU!!!

JOŠ NEMAM PRAVU DEVOJKU
Dušan Svilar, nova “Zvezda Granda”


Posle jedanaest meseci priprema, audicija, kvalifikacija, velike napetosti, cike, vriske i jednako vatrenih navijača, takmičenje za “Zvezde Granda” konačno je dobilo pobednika – Dušana Svilara. Ovaj sedamnaestogodišnjak, Subotičanin, učenik je drugog razreda gimnazije i srednje muzičke škole. Stalni je član crkvenog hora, trenirao je košarku, a pevački uzor mu je Zdravko Čolić, koga je nedavno i upoznao, a svoj trijumf proslavio je pevajući Čolinu pesmu “Čija je ono zvezda”.

Novi pevač Granda ima mnogo razloga da bude zadovoljan, jer mu je pobeda donela mnoštvo nagrada: besplatno snimanje albuma prvenca, marketing za godinu dana, organizovanje turneje po Srbiji i inostranstvu, auto “ford fijestu”, ček na 200.000 dinara, zlatan lanac i ogrlicu, dok mu je pobednički trofej uručio Vlade Divac, naš proslavljeni košarkaš koga je publika gromoglasno pozdravila.

U našu redakciju, zbog intervjua i slikanja za naš list, Dušan je došao sa drugaricama Vanjom i Sarom, koje su u subotu verno navijale za svog druga.
- Dule je zaista zaslužio da pobedi. Ne zato što je naš drug, nego zato što najbolje peva od svih kandidata. Ostao je isti i popularnost ga uopšte nije promenila – rekle su nam Dušanove drugarice, dok se nova zvezda pripremala za slikanje za svoju prvu naslovnu stranu.

Nakon konsultacije sa drugaricama oko garderobe i frizure, snimanje je moglo da počne. I dok ga je naš fotoreporter slikao, Dušan nam je otkrio da uskoro ulazi u studio, jer se pripreme za njegov album prvenac bliže kraju.
- Snimiću osam pesama i album će biti skroz u pop fazonu – rekao nam je Dušan, pohvalivši nam se da će biti prva pop zvezda u Grandu.

Kako si proslavio pobedu?
- Veselo, kod sestre u stanu, sa prijateljima i porodicom. Ujutru sam napravio specijalni doručak za sve, a potom smo se vratili kući, u Suboticu.

Kako su te dočekali sugrađani?
- Odlično, u velikom broju. Presretali su me na ulici i čestitali. Jako sam im zahvalan na podršci, koju su mi pružali sve ovo vreme.

Imao si mnogo navijača na stadionu. Jesi li ih ti organizovao, ili su došli sami?
- Navijači su pretežno došli iz mog grada i Lazarevca, gde mi živi stric. Bilo je dosta mojih prijatelja, koji su došli sa mnom, a ostali su došli sami.

Je li istina da ćeš deo novčane nagrade pokloniti crkvi?
- Istina je. To je najmanje što mogu da pružim. Pokloniću novac crkvi Vaznesenja Gospodnjeg u Subotici, u koju odlazim redovno. Žalosno je što je sve manje ljudi koji daruju crkvi. Ima i onih koji imaju previše, a škrti su. Da imam mnogo novca, sigurno bih dao za obnovu crkava i manastira na Kosovu i Metohiji. Vernik sam i teško mi pada što su stradale naše svetinje.

Sada kada si postao zvezda, planiraš li dalje da pevaš u crkvenom horu?
- Da. Naravno, obaveze mi neće dozvoliti da odlazim redovno, ali trudiću se da nastavim da živim kao i pre nego što sam postao poznat.

Kako profesori u gimnaziji gledaju na tvoj uspeh. Da li te podržavaju?
- Podržavaju me i srećni su zbog mene. Zahvalan sam im na svemu što su mi učinili, što su pravdali i pravdaju izostanke iz škole zbog novonastalih obavaveza.

Prijavio si se za takmičenje “Zvezde Granda”, iako pevaš isključivo zabavnu muziku...
- Kada se prave ovakve audicije, one se prave za narod. Ljudi koji prate “Zvezde Granda” odlučuju i traže šta žele da slušaju. Narod je prihvatio zabavnu muziku koju sam pevao i dokazao da u Grandu ima mesta pop pevačima.

Imaš li neki ritual pre izlaska na scenu?
- Nemanja mi je dao sat, koji je njemu donosio sreću, a sva je prilika da je i meni pomogao. Na ruci nosim samo brojanice.

Kako su reagovali ostali finalisti na tvoju pobedu?
- Pa, svi su mi takmičari pomagali. Zaista se svi ophodimo jedno prema drugom kao braća. Super se slažemo i nikad se nismo posvađali, iako smo pola godine zajedno. Na moru smo proveli mesec dana i nijednom se nismo posvađali.

Koliko ti je popularnost promenila život?
- Promenila je mnogo toga, ali ne i moju ličnost. Ipak, najvažnije je ostati normalan. Neko definiše da mu je popularnost donela loše zato što ne može da izađe na ulicu, a da ga ljudi ne prepoznaju. Za mene to nije loša strana popularnosti, štaviše, volim da slušam komentare ljudi.

Šta ti kažu ljudi kada te sretnu na ulici?
- Sve su to pozitivne kritike. Uglavnom mi se jave: “Gde si Svileni”.

Ko ti je dao taj nadimak?
- Svileni? Hm... Gospodin Saša Ignjatović, novinar. Pitao me je u jednoj emisiji zašto me zovu Svileni. Priznajem da sam bio u čudu, jer ne znam odakle je iščačkao to, budući da me malo njih tako zove. Ali, od tada svi su počeli da me zovu Svileni.

Mnogo se komentarisalo o tvom konzervativnom oblačenju. Da li ti to smeta?
- Važno mi je da se dobro osećam u odeći koju nosim i ne smeta mi šta drugi pričaju.

Da li bi pristao na neke promene?
- Pristao bih na promene, ali ne na radikalne.

Jesi li zaljubljen?
- Ne. Ima dosta devojčica, ali trenutno nemam vremena za njih. Kad dođe pravo vreme potrudiću se da nađem pravu devojku.
_________________